ФУГА ПАУЛА ЦЕЛАНА
МАРИАННЕ
Без јоргована ти је коса, твој образ од зрцаловине.
Од ока до ока путује облак, попут Содоме у Бабилон:
попут лишћа рашчупава кулу те бјесни уоколо сумпорног шипражја.
Затим сијевне муња око твојих уста – оне јаруге с остацима виолине.
Сњежних зуби нетко води гудало: О љепше звучао је шаш!
Љубљена, и ти си шаш а сви ми киша;
вино без премца твоје тијело, и ми банчимо по десет;
чун у житу твоје срце, у њем весламо пут ноћи;
врчић модрине, па нас лако прескачеш, а ми спавамо…
Пред шатором повлачи се сатнија а ми напијајући носимо те гробу.
Звечи на плочама свијета тврди сребрњак снова.
Из књиге Поезија, Веселин Маслеша, Сарајево, 1989.
Песма из прве Целанове књиге, која се може разумети и као најава Фуге смрти.