ФУГА ПАУЛА ЦЕЛАНА
ФУГА СМРТИ
Црно млијеко зоре пијемо га увечер
пијемо га у подне и јутром пијемо ноћу
пијемо и пијемо
у зраку копамо гроб ту нам није тијесно
У кући станује човјек са змијама се игра он пише
док се ноћа пише у Њемачку златне ти косе Маргарито
пише па излази пред кућу а блијеште звијезде он звиждуком своја дозива псета
звижди позив свом Жидовљу у земљи им даје копати гроб
заповиједа свирајте сада за плес
Црно млијеко зоре пијемо те ноћу
пијемо те јутром и у подне пијемо те
увечер
пијемо и пијемо
У кући станује човјек са змијама се игра он пише
док се ноћа пише у Њемачку златне ти косе Маргарито
Пепелне косе ти Суламит копамо гроб у зраку ту није бар тијесно
Он виче бодите у земљу дубље ви ту ви тамо пјевајте и свирајте
лаћа се гвожђа о пасу њим маше а очи му плаве
лопатом дубље ви ту ви тамо свирајте даље за плес
Црно млијеко зоре пијемо те ноћу
пијемо те у подне и јутром пијемо увечер
пијемо и пијемо
у кући станује човјек златне ти косе Маргарито
пепелне косе ти Суламит змијама се игра
Виче смрт свирајте слађе смрт је маестро из Њемачке
виче тамније повуците гусле ко дим да се винете у зрак
сред облака бит ће вам гроб ту није бар тијесно
Црно млијеко зоре пијемо те ноћу
пијемо те у подне смрт је маестро из Њемачке
пијемо те увечер и с јутра пијемо и пијемо
смрт је маестро из Њемачке и плаво му око
он гађа те оловном куглом и погађа точно
у кући станује човјек златне ти косе Маргарито
своја псета хуцка на нас у зраку нам дарива гроб
са змијама се игра и сања смрт је маестро из Њемачке
златне ти косе Маргарито
пепелне ти косе Суламит
Паул Целан (1920-1970)
Превела са немачког Труда Стамаћ
Из књиге Поезија, Веселин Маслеша, Сарајево, 1989.
Паул Целан је свакако један од најзначајнијих немачких и европских песника XX века. Румунски Јеврејин, који је живео у Паризу и писао на немачком језику, у у својим тамним и затвореним песмама дао је упечатљиво и прецизно осећање света послератне Европе, која се борила са једним страшним и трауматичним наслеђем.
Целан је добар ученик међуратних авангардних покрета, али је сва та искуства у великој мери прилагодио новој епохалној ситуацији. Објавио је следеће збирке песама: Песак из урни (1948), Мак и памћење (1952), Од прага до прага (1955), Решетка језика (1959), Ничија ружа (1963), Мена даха (1967), Бабља сунца (1968), Присила светла (1970), Снежна деоница (1971).
На српско-хрватском говорном подручју Целан је превођен више него и један други немачки послератни песник. Целокупна његова поезија постоји у наведеном издању, а велики избор превео је Бранимир Живојиновић, објављен првобитно у часопису Писмо, а потом 2008. у Нолиту.
Најпознатија Целанова песма, са чувеним стихом Смрт је маестро/мајстор из Немачке, дата је у преводу Труде Стамаћ. У том преводу овај стих са „маестро“ уместо „мајстор“ звучи успелије и тачније, јер постоји веза са гудалом, које је овде, нажалост, преведено као гусле, што призива неку другу асоцијацију.