MEDITERAN
TESNO JE BRODOVLJE
Ljubavnici, o, kasno došli međ mramorje i bronze, u rastezanju večernjega plama,
Ljubavnici neskloni govoru među tuđinskim gomilama,
Večeras ćete i vi svedočiti u počast Moru:
I
… Tesno je brodovlje, tesan ležaj naš.
Ogromno prostiranje voda, a šire nam se carstvo nudi
Po zatvorenim sobama žudi.
Nastupa Leto, što stiže s mora. Moru jedinom ćemo reći
Kakvi stranci bismo na slavljima Grada, i kakva to zvezda, s podmorskih slavlja uzlazeći,
Jednoga večera na ležaj nam dođe, da bi onjušila ležaj božanskoga.
Zabadava nam blisko kopno granicu svoju ocrtava. Jedan te isti talas svetom, jedan te isti talas od Troje
Valja sve do nas bedro svoje. Na pregolemoj pučini daleko od nas taj dah se negde utisnuo…
I bi jednoga večera po sobama velika graja: ni sama smrt, sa zvukom školjki, nije se tamo čuti dala!
Volite, o, parovi, brodovlje; i valovito more po sobama!
Jednoga večera kopno oplakuje svoje bogove, a čovek lovi riđe zveri; gradovi se habaju, žene sanjare… Nek je svagda uz naše dveri
Ta ogromna zora zvana morem – elita od krila i dizaj na oružje; ljubav i more sa iste postelje, ljubav i more na istoj postelji –
I ovaj razgovor opet po sobama:
Sen-Džon Pers (1887-1975)
Preveo sa francuskog Borislav Radović
Iz knjige Pohvale, Morekazi, SKZ, Beograd, 2002.
Najveća pohvala napisana u slavu mora i Mediterana. Ponekad se ni ne zna koliko su veliki.