МЕДИТЕРАН
ТЕСНО ЈЕ БРОДОВЉЕ
Љубавници, о, касно дошли међ мраморје и бронзе, у растезању вечерњега плама,
Љубавници несклони говору међу туђинским гомилама,
Вечерас ћете и ви сведочити у почаст Мору:
И
… Тесно је бродовље, тесан лежај наш.
Огромно простирање вода, а шире нам се царство нуди
По затвореним собама жуди.
Наступа Лето, што стиже с мора. Мору једином ћемо рећи
Какви странци бисмо на слављима Града, и каква то звезда, с подморских славља узлазећи,
Једнога вечера на лежај нам дође, да би оњушила лежај божанскога.
Забадава нам блиско копно границу своју оцртава. Један те исти талас светом, један те исти талас од Троје
Ваља све до нас бедро своје. На преголемој пучини далеко од нас тај дах се негде утиснуо…
И би једнога вечера по собама велика граја: ни сама смрт, са звуком шкољки, није се тамо чути дала!
Волите, о, парови, бродовље; и валовито море по собама!
Једнога вечера копно оплакује своје богове, а човек лови риђе звери; градови се хабају, жене сањаре… Нек је свагда уз наше двери
Та огромна зора звана морем – елита од крила и дизај на оружје; љубав и море са исте постеље, љубав и море на истој постељи –
И овај разговор опет по собама:
Сен-Џон Перс (1887-1975)
Превео са француског Борислав Радовић
Из књиге Похвале, Морекази, СКЗ, Београд, 2002.
Највећа похвала написана у славу мора и Медитерана. Понекад се ни не зна колико су велики.