Tema: APRIL JE NAJSUROVIJI MESEC
OZIMANDIJAS
Reče mi putnik neki iz drevne zemlje jedne:
„U pustinji još leže ogromne, i bez tela,
dve noge od kamena, a ko potražit’ htedne,
videće tu i glavu; bore njenog čela
i usne iskrivljenog od zapovesti ledne
znak su da vajar vide sve strasti toga cara
– i srce mu okrutno i šaku koja pleni –
pa ureza ih tako u kamen s mnogo dara.
A na postolju samom ovakav natpis ima:
„Ozimandijas ja sam, svi klanjaju se meni.
Gledajte dela moja i strepite pred njima!“
To ostalo je samo, a gde kip beše slavan
sad ruševine leže sve smrskane na tlima;
oko njih na sve strane pust pesak leži ravan.“
Persi Biš Šeli (1792-1822)
Prervela sa engleskog Ranka Kuić
Iz knjige Pesništvo evropskog romantizma, priredio Miodrag Pavlović, Beograd, 1982.
Šeli je paradigma sudbine pesnika, kako je najčešće doživljavaju oni koji slabo mare za poeziju. Jedan od nekolicine mitskih figura (engleskog) romantizma, tragično je nastradao u moru, kod toskanskog grada Vijaređa.
Nakon ove pesme svakako treba pročitati Murov i Gibonsov strip Nadzirači.