АПРИЛ: ПОТПУНИ СТРАНАЦ – ПОЕЗИЈА ФЕРНАНДА ПЕСОЕ
ПОМОРСКА ОДА
Реком се случајно разлеже звиждук сирене, само једне.
Већ подрхтава цело моје душевно тле.
Из часа у час, кормило се у мени све брже окреће.
Ах, пароброди, путовања, незнано пребивалиште
Тог-и-тог, поморца, нашег познаника!
Ах, каквом ме гордошћу испуњава сазнање да је један од нас
Нашао смрт у таласима надомак неког острва Тихог океана!
Ми што смо пловили с њим разгласићемо ту причу свима
С оправданим поносом, с прикривеним убеђењем
Да све то има неког лепшег и ширег смисла
Од пуког губитка његове барке
И чињенице да је потонуо на дно с плућима пуним воде!
Ах, пароброди, бродови за превоз угља, једрењаци!
Све су ређи – тешко мени! – једрењаци на морима!
А ја, који волим модерну цивилизацију, ја који душом љубим машине,
Ја, инжењер, ја, човек културан, ја, одгојен у иностранству,
Волео бих да опет имам пред очима једино једрењаке и дрвене барке,
Да не знам за други поморски живот сем старог живота на морима!
Јер су древна мора Апсолутна Раздаљина,
Чиста Даљина, ослобођена бремена Садашњице…
Ах, како ме овде све подсећа на тај бољи живот,
Она мора, већа, јер се пловило спорије,
Она мора, тајанствена, јер се о њима мање знало.
Превод Јасмина Нешковић
Из књиге Лука на пучини, Паидеиа, Београд, 2001.
Наставак.