PROSTORI JEZIKA
NALIČJE LIRIKE
Dan u sedmici, vreme i dušu zovemo danom u sedmici, vreme i dušu
rado, prijateljski, trenutno oslobođenje od misli i smrti
itd. Naličje duše se zove:
Nerado, neprijateljski, na žalost nije oslobođena i
još štošta. Preko toga štošta prelazi vreme, prelazi dani
i neko kaže: Sedmica, sunce, duša. Uskoro će se zvati
sedmica, sunce, duša, zimski mesec, često je zimski
mesec bio taj koga sam tako nazivao. U varijantama
sam novembar nazivao kišom i zvao sam neraspoznatljivu
toplotu leta ponedeljkom kako smo to zvali na naličju
dana i kad se vreme promenilo, okrenuto i
preokrenuto sve dok nije postalo nepostojano. Ono što
je nepostojano predstavlja naročitu vožnju. Ona znači:
nepostojano putovanje po naličju, ali
putnik je na drugom putu ka jednoj novoj
mogućnosti sastavljanja (najnoviji svet, u njemu najnovija ptica,
najnoviji voz, najnovije nebo
sastavljeno kao nebo, trigonometrijski pronađeno uz pomoć
sedmice, vremena i duše na prvoj strani:
blago, nepostojano, jestivo poput jabuke: o čemu
je još reč? Reč je o najnovijoj strani
(rotacija brojeva, rotacija, rotacija
lirike, i mi smo presovani od strane
valjaka i uloga, putem putnika što su otputovali vozovima
putem skinutih varijanti kod nekog neba, nekog sveta
neke ptice ovog dana, ovog meseca,
ove duše koja ne postoji)? U prolazu je bio naš početak
uskoro je otišlo prvo što je bilo prijateljsko, uskoro je
slobodna igra postala jeziva. Najjezivije: harmonija je
stabilna, a i njene nepojamne rotacije putem
dana u sedmici, vremena i duše na svim
naličjima. Svirač na hramonijumu sve u svemu smatra:
Postoje samo naličja. Naličje = sve.
Peter Voterhaus (1956)
Preveo sa nemačkog Zlatko Krasni
Iz knjige Antologija savremene nemačke poezija, Bratstvo Jedinstvo, Novi Sad, 1989.
Jezik je i naličje jezika. Tako kaže ova, bez sumnje, vanserijska pesma.