ХЕЛАДА
ТЕОКСЕНУ СА ТЕНЕДА
Требало је на време, у
младости још, душо, убрати љубав:
а сјај блистава ока два
Теоксенових ко види и силна
га не преплави чежња, црно му је ср-
це од челика ил’ од
гвожђа саковано ле-
деним огњем, тај од ког Аф-
родита очију живих окрене
главу, ил’ печали нево-
љан имуће ил’ препушта се душом
женској безочности свесрдно дворећи
их. А ја, по њеној вољи,
к’о светих пчела восак
изгрижен сунцем, топим се кад видим
пропуштени цвет младости:
и на Тенеду дабоме
станују и Чар и Дражест
у Хагесиле сину.
Пиндар (518-445 п.н.е.)
Превела са старогрчког Милена Јовановић
Из књиге Где извире бескрај све је целина, Источник, Београд, 2003.
По многима најзначајнији песник старе Хеладе, једини је, у ствари, који би прошао Платнову критику песништва. Његова задивљеност људима преживела је, ето, све епохе од тада.
Иначе, овом И претходном песмом такође скрећем пажњу на веома значајну антологију хеленске поезије коју је још увек могуће наћи у књижарама.