ЊЕГОШЕВОМ УЛИЦОМ -ПОЕЗИЈА НОВОГ ТАЛАСА
ТХЕ ТХЕОРY ОФ ТХЕ ЛЕИСУРЕ ЦЛАСС
Расни глаголи,
глагољивости.
Ноћ, светла ноћ.
Реч смоласта,
размазана по устима,
лепљива.
Светски дух,
полегао по земљи,
забринут:
грицка усмину.
Затим болестан
темом, теменом,
заудара белином папира.
У таквој буци ћутања
опевај слободну љубав,
робе.
Предраг Марковић (1955)
Из књиге Л’имун исцеђен, Књижевна омладина Србије, Београд, 1982.
Иако је већ неку годину након ове књиге престао са писањем, они који се буду бавили поезијом и прозом из епохе новог таласа неће моћи да заобиђу Предрага Марковића, угледног српског издавача и једног од претходника Славице Ђукић Дејановић на месту председника народне скупштине. Они који буду читали ову књигу такође ће помислити да би можда било боље по Марковића да се дуже задржао у поезији, иако је и државне послове водио кудикамо пристојиније од већине која је прошетала кроз српске институције у ових, ево данас тачно 10 година.