KRIZA
IZGUBITI SINTAKSU
Ili, bolje,
izgubiti sintaksu, celu genealogiju
koja je davala smisao. I reći rašljika, sunce,
reći muka rastenja,
kao što bi rekao kamen, radijator, plastika.
Punoglavci, vertikalne paradigme: i nijedan san.
Najnevidljivija soba, mehurić
užarenog vazduha u piramidi leda.
Možda će to biti miris, intenzivan ukus.
Gusta transparencija,
okrutnija.
Fabio Pusterla (1957)
Preveo s italijanskog Dejan Ilić
Iz knjige Telo i pogled, Povelja, Kraljevo, 2006.
Izgubiti sintaksu, odnosno izgubiti jezik. Ali, Pusterla ga ima. Tako se bori sa krizom, o kojoj govori.