Tema meseca: GOLE ISTINE ILI ONO ŠTO NEDOSTAJE
DOROTI PARKER-BLUZ
Nevoljena. Nemažena dugo.
Zaboravljena kao rublje na žici.
Ni ludača ni štreberka.
Zarđale pice, postriženog koječega –
Tebe želim sada.
Tebe koga još nisam srela.
Oblačim crne gaćice,
Prekrivam još neolinjalu ćubu.
Mažem usne, pirlitam kosu,
Na štikle se penjem.
Spremna sam za tebe.
Još samo usku haljinu da obučem,
Pa da pretrneš,
Da ti se noge odseku,
Kada me ugledaš takvu.
Srešćemo se slučajno – namerno
Tamo gde jedino mogu biti,
Tamo gde inače ne idu takvi kao ti.
A takav mi treba, takav ti,
Koji će me odmah povesti kod sebe
Znajući zašto to čini.
Ne trebaju mi nikakve žvake,
Tipa: jesi li čitala tog i tog ?
Da ti pustim Baha ili Džegera?
Toga se naslušah,
Ko vremenske prognoze i tačnog vremena.
Nego da pređem na stvar:
Dajem ti vizu
Za moje telo – moju domovinu.
Nekad dobro parče,
Ni sad nisam za bacanje.
Koža mi je iznutra plišana,
Kao u perunike.
Omiriši. Probaj.
Čim zaključaš vrata
Stisni me uz njih,
I počni da me ljubiš
Sve niže i niže.
Ako to ne učiniš ti, učiniću ja.
Moje do maločas zimsko telo
Sad je grm pun divljih pčela.
Poćerdah štošta.
Al sad znam što znam:
Dvanaesti je čas, hvata me frka.
Brzim stigle godine
Natovarene svakojakim prtljagom.
Još romansa ili dve, i poneki flert,
Pa u starudije ili antikvitet.
Ti mi trebaš šećeru,
Dajem ti šansu.
Potri, precrtaj!
Kao kredu sa školske table,
Obriši dane tmurne i dane prazne.
Tu gde sam stavila tačku
Dopiši šta treba.
Otključaj gde bejah zamandaljena.
Ne treba mi nikakvo piće,
Nikakva muzika, ni bla-bla-bla.
Ono što hoću to je dobra ševa,
Mrak ili svetlo, svejedno.
Ispisujem svoj život sat po sat.
Fućka mi se za priče, citate, refrene…
Ćef mi je da grabim i grebem,
Kao ona mačka na limenom krovu
Usijanom od želja.
O, ne umem da držim jezik za zubima,
Mnogo brbljam, kevćem, o ličnim stvarima.
Radmila Lazić (1949)
Iz dokumentacije Kulturnog centra Beograda
Nova, neznatno prerađena verzija u knjizi Doroti Parker bluz, Prosveta, Beograd, 2003.
Radmila Lazic (1949) jedna je od najznačajnijih srpskih posleratnih pesnikinja. Objavila je knjige pesama: To je To (1974), Pravo stanje stvari (1978), Podela uloga (1981), Noćni razgovori (1986), Istorija melanholije (1993), Priče i druge pesme (1998), Iz anamneze (2000), Najlepše pesme Radmile Lazić (2003), Doroti Parker bluz (2003), Srce međ zubima (izabrane i nove pesme, 2003), Zimogroznica (2005), In Vivo (2007) i 200Magnolija nam cveta itd. (2009).
Knjiga antiratne prepiske sa Biljanom Jovanović, Radom Iveković i Marušom Krese: Vjetar ide na jug i obrće se na sjever (1994).
Sastavila je antologije Mačke ne idu u raj (2000) i Zvezde su lepe, ali nemam kad da ih gledam (2009).
Pokrenula je i uređivala časopis za žensku književnost PROFemina.
Dobitnica je nagrade „Desanka Maksimović“ i drugih značajnih nagrada.