BOEMI
POŠTAR
Ko je zavrljačio bumerang
njegovog duha:
U ovaj svet?
Ko ga plaća da usmerava sudbine,
odvrće slavine žlezda,
i našom nas rukom lupa
po našem čelu?
Bilo-kako-nilo, grdno je milje:
Onima bez-kučeta-i-mačeta,
i onima što su zavoleli
i tako podelili svoje biće
na istok-zapad-
sever-jug.
Zato što ga ne vidiš nigde,
vidiš ga svugde:
U šoljama, kartama, kuglama,
na senatskim stepenicama:
Nikad, ali uvek tu,
gradska anima,
s licem koje-se-ne-pamti.
***
Ako ga nema onda si pesnik,
protuva, smenjen političar:
Ako ga, ipak, dočekaš,
tapši ga po leđima,
lako i studiozno,
u nadi,
da ćeš ispod uniforme:
Napipati tvrdo,
skupljeno krilo.
Raša Livada (1948-2007)
Iz knjige Karantin, Prosveta, Beograd, 1977.
Poslednja pesma u ovom mesecu možda će prizvati dobri duh boemije u grad, koji pod teretom svakodnevnih poslova, pomalo posustaje.