AVANGARDA: KOLEKCIJA ZA SEZONU ZIMA/PROLEĆE 2011. MART. KAO NEKO
ČISTILIŠTE
To me svako pita. I začudićeš se:
Dugo je najlepše-i-najveće zdanje
U gradu bio: K a r a n t i n.
Mogu se, ako zagrebeš malter,
(JOŠ UVEK) iskopati cevanica,
Il rebro graditelja.
Jer, tu je bio zabel
Između podzemlja i zemlje,
Između zemlje i neba.
Tu bi oni,
Koji sajlom Rodopa pođu
(DA ODBEGLE OČEVE NAĐU)
U Heladu,
I oni iz Jerusalima i Smirne,
Što beže u Poljsku i Nemačku:
(DA UMNOŽE SEME I AMETISTE)
Uzeli lekove i tačne karte,
I zapucali dalje,
Ali, mnogi su i ostali.
I kakva smo samo mešavina bili:
Sloveni… Grci… Germani…
Ugari… Jevreji… Latini… Ah,
Ne znaš ti koliko odora promeni
Glumac,
Dok ne ostane go. I pitaš:
Šta nas je održalo,
Koja kultura… običaji…
Odgovoriću ti:
Karantina više nema (U-NAMA-JE)
Al naučio nas je da ljude
Delimo na zdrave i uboge.
Osim toga, mržnja koja traje,
(OVDE JE TRAJALA)
Učini da čovek zaboravi: Ko je,
I šta je.
A LIVADA KAŽE:
Učitelj nikada ne otkriva sve
svojim učenicima. Ako ih voli.
Raša Livada (1948-2007)
Iz knjige Karantin, Prosveta, Beograd, 1977.
Mada je karantin u nama, Svetski dan poezije 011 još uvek traje.