MOSTOVI BRANIMIRA ŽIVOJINOVIĆA
SONETI POSVEĆENI ORFEJU
I
O, drvo! O, da prerastanja čista!
O, Orfej peva! O, visok grm u uhu!
Zaćuta sve. Al’ prećutno u duhu
početak novi, mig i mena lista.
Iz šume, svetle ćudom razdrešenja,
kretoše zveri, pritajivši dah;
i tad se vide: lukavost il’ strah
ne skrotiše ih do tol’kog smirenja,
već slušanje. I rika se u njinom
umanji srcu. Gde beše tek sniska
izba da primi sve ono što navre,
ćumez od htenja pod najdubljom tminom,
s kapijom čiji šip drhti ko liska, –
ti im u sluhu posagradi lavre.
Rajner Marija Rilke (1875-1926)
U spomen veličanstvenosti i uzaludnosti prevodilaštva!