ХЕЛАДА
СОНЕТИ ОРФЕЈУ (ДРУГИ ДЕО)
XIII
Предњачи сваком растанку, као да је
за тобом ко тек минула зима.
Јер међу зимама бескрајна једна има,
те срце може само презимљујући да траје.
Буди вечито мртав у Еуридици –, тони
натраг у однос чист, са песмом хвалоспевном.
Овде, међ пролазнима, у царству краткодневном,
ти буди звонка чаша, која се ломи док звони.
Буди – знајући стално за услов непостојања,
за бесконачни разлог дубоког свог трептања,
те да једном заувек испуниш дрхтај свој.
Залихи природе штедре – и оној што чека на миру,
и оној утрошеној –, свем неизрецивом збиру
кличући приброј и себе, па тад уништи број.
Рајнер Марија Рилке (1875-1922)
Превела са немачког Бранимир Живојиновић
Из књиге Девинске елегије, Рад, Београд, 1969.
Још једном о најљубљенијој жени Хеладе.