ХЕЛАДА
ТРИ ПЕСМЕ ТЕЛЕМАХУ
Безмало бајка
I
Терете живљења носимо сви ми,
било где, било кад да се родимо.
Но млади чворак у чију будућност
полагах наде, а срце остави
у залог једној гушчици, куне се
да има на свету земље – мрзе је
други, силну – у њој најбољи увек
победи, где је добро родити се.
Чујем, пробдим ли ноћ, јадиковања
младића тог у сну; чујем ја у сну
трзање душа на муци. Буђење
сваки ми лик помрачи.
Умберто Саба (1883-1957)
Превела са италијанског Милана Пилетић
Из књиге Изабране песме, Нолит, Београд, 1987.
Ово и није песма само о Хелади, нити је изговара највећи њен пустолов. Као што ни остале нису, уосталом.