HELADA
NA CRNOJ ZEMLJI KONJICA…
Anaktoriji
Na crnoj zemlji konjica je, kažu,
najlepša, pešadija drugi vele,
žtreći mornarica, a ja ono što
je srcu drago.
Jasnim učiniti lako je sasvim
svakom ovako: osmotriv Jelena
pomno ljudsku lepotu, muškarca naj-
boljeg odabra,
što razori sasma svetinju Troje;
nit’ na dete, na roditelje drage
nit’ pomisliv nije, neg’ ju odvede da
ljubi daleko
Eros: žensko je uvek povodljivo,
olako gleda na sve oko sebe;
sećaš li se nas se još, Anaktorijo,
kad skupa nismo:
o više volim da ljupki njen korak
vidim i blistavi njenog lica sjaj
neg’ lidska bojna kola i pešadi-
ju pod oružjem.
Dobro znam, da ljud’ma ne može biti
potaman sve: pa makar delili ono
što žele, smrtnima bolje je sve
od zaborava.
Sapfa (oko 620 p.n.e. – oko 570 p.n.e.)
Prevela sa starogrčkog Milena Jovanović
Iz knjige Gde izvire beskraj sve je celina, Istočnik, Beograd, 2003.
Mada Lezbos jedva da je u ponudi kod ovdašnjih turističkih agencija, oni koji se odvaže da probaju ovog leta tamošnje vino, za koje se priča da je jedno od najboljih na prostoru Mediterana, dok budu uživali tamo, možda u suton primete senke najveće pesnikinje stare Grčke i njenih prijateljica, koje su uspele, eto, da u ovim stihovima spasu se od zaborava.