ХЕЛАДА
НА ЦРНОЈ ЗЕМЉИ КОЊИЦА…
Анакторији
На црној земљи коњица је, кажу,
најлепша, пешадија други веле,
жтрећи морнарица, а ја оно што
је срцу драго.
Јасним учинити лако је сасвим
сваком овако: осмотрив Јелена
помно људску лепоту, мушкарца нај-
бољег одабра,
што разори сасма светињу Троје;
нит’ на дете, на родитеље драге
нит’ помислив није, нег’ ју одведе да
љуби далеко
Ерос: женско је увек поводљиво,
олако гледа на све око себе;
сећаш ли се нас се још, Анакторијо,
кад скупа нисмо:
о више волим да љупки њен корак
видим и блистави њеног лица сјај
нег’ лидска бојна кола и пешади-
ју под оружјем.
Добро знам, да људ’ма не може бити
потаман све: па макар делили оно
што желе, смртнима боље је све
од заборава.
Сапфа (око 620 п.н.е. – око 570 п.н.е.)
Превела са старогрчког Милена Јовановић
Из књиге Где извире бескрај све је целина, Источник, Београд, 2003.
Мада Лезбос једва да је у понуди код овдашњих туристичких агенција, они који се одваже да пробају овог лета тамошње вино, за које се прича да је једно од најбољих на простору Медитерана, док буду уживали тамо, можда у сутон примете сенке највеће песникиње старе Грчке и њених пријатељица, које су успеле, ето, да у овим стиховима спасу се од заборава.