KRIZA
*
konsultantima od poverenja, prethodno
im oduzevši oloke, davao sam da, u mom
prisustvu, pregledaju svesku; svima se, od
reda, činilo da nešto nedostaje, ni: šta?
ni: gde? nisu umeli da mi kažu; jedan,
osvedočeni pozitivista, smatra, da je jedna
strana iscepana, izgubljena, da je uzaludno
intervenisati, da se treba pomiriti s
tim da je sveska fragment, da je celina
neobnovljiva; ali, odvratio sam, celina
je zamisliva, (ergo?), može se dedukovati,
(ergo?): uspostaviti; neumovljiv, oteo
sam mu svesku, celu, jednim potezom:
samo je zatreptao kratkovidim očima;
Bojan Savić Ostojić (1983)
Iz knjige Tropuće, Poezija, Beograd, 2010.
Kriza je kriza celine ili žudnja za celinom. Ali, ta je kriza neprekidna. Mladi pesnik Savić Ostojić ovde daje jedno viđenje rešenja. Ono je, kao i uvek, u poeziji, i u Poeziji.