КРИЗА
*
консултантима од поверења, претходно
им одузевши олоке, давао сам да, у мом
присуству, прегледају свеску; свима се, од
реда, чинило да нешто недостаје, ни: шта?
ни: где? нису умели да ми кажу; један,
осведочени позитивиста, сматра, да је једна
страна исцепана, изгубљена, да је узалудно
интервенисати, да се треба помирити с
тим да је свеска фрагмент, да је целина
необновљива; али, одвратио сам, целина
је замислива, (ерго?), може се дедуковати,
(ерго?): успоставити; неумовљив, отео
сам му свеску, целу, једним потезом:
само је затрептао кратковидим очима;
Бојан Савић Остојић (1983)
Из књиге Тропуће, Поезија, Београд, 2010.
Криза је криза целине или жудња за целином. Али, та је криза непрекидна. Млади песник Савић Остојић овде даје једно виђење решења. Оно је, као и увек, у поезији, и у Поезији.