Песма на дан – Семјуел Тејлор Колриџ

01.04.2010, 17:26.
blank-image

Тема: АПРИЛ ЈЕ НАЈСУРОВИЈИ МЕСЕЦ

КУБЛАЈ КАН

У Зенадуу Кублај-кан
сазида диван двор за пир
где свети поток, Алфа зван,
кроз шпиља свод још ником знан,
у морски хрли вир.
А пољем докле сеже вид
од кула кружи дуги зид.
Ту многом врту поток пружа сјај,
ту цвате тамјан који даје кад;
а многи сунцем обасјани гај
ту грле шуме где је вечни хлад.

Ал’ гле тај понор дубок који пада
низ брег што зелен спушта се до кедра!
К’о крај је дивљи где блед месец влада;
Сред њега хучи к’о кад посред хада
за мртвим драгим жена буса недра!
А кроз тај понор, кључајућ’ све више,
баш к’о да земља ужурбано дише,
млаз воде силан проби себи пут;
а ту и тамо дах му секу љут
све парчад крупна што скачу к’о град,
к’о жито кад га врше вранац млад:
и ту где игра тих громада сплет,
у трен шикну онај поток свет.
Пет миља затим луташе кроз горе,
па поста реком поток Алфа зван;
кроз шпиља свод, што ником није знан,
он с буком стиже у то мртво море:
ту Кублај зачу, у свој буци тој,
где глас предака прориче му бој.

Пола сенке тога двора
лебди тамо где је вал,
где се чује одјек хора
бучне воде, где је жал.
То чудо још не виде људски створ:
на ледној шпиљи сав у сунцу двор.

Уз цимбал једна девојка
дође ми на сан:
у Абисинији јој дом,
на инструменту свира том,
о Абор-гори пева.
Да могу да поновим сад
ту свирку и тај пој,
очара’о би ме његов склад,
па дуг и гласан напев мој
сазид’о би тај двор где влада лед!
И тад би рекла душа свака:
еј, тог се чувај вилењака,
јер жар му око, коса лака!
Око њег бајај трострук ред,
нек вид ти застре свети страх,
јер он је пио росе дах
и рајског млека јео мед.

Семјуел Тејлор Колриџ (1772-1834)
Превела са енглеског Ранка Куић
Из књиге Песништво европског романтизма, приредио Миодраг Павловић, Београд, 1982.

Неколицина Колриџових песама припадају, без икакве сумње, самом врху светске поезије. Такав је случај и са овом песмом. Оно због чега је Колриџ уврштен у овај месец, међутим, чињеница је да је он један од европских песника уз које почиње да се везује епитет „уклети“. Колриџ је патио од маничне депресије, а кризе је превазилазио узимањем опијума.
Након читања ове песме може се погледати и филм Орсона Велса Грађанин Кејн.

Loading...