Tema: GLAVU GORE!
DRUŠTVO IZABRANIH KLOŠARA
Jutarnje čistačice već su davno prošle
I ulični prodavci postavili su svoje
improvizovane tezge
a mi još uvek spavamo po kontejnerima
U smrdljivim pregrejanim čekaonicama
spavaju usamljeni klošari
Bude se, podozrivo me gledaju
Oni kažu: „Nikad ne veruj čoveku koji ne postoji
jer, prevariće te
daće ti novčić koji je izašao iz opticaja
jedino smo mi stvarni, a ostali ljudi postoje samo
u svetu naše nemirne imaginacije
Sanjamo ih
dok spokojno dremamo kraj vatri od kartonskih kutija
i napadaju nas vaške, prljavština i smrad
ali mi im junački odolevamo
Sergej Stanković (1976)
Iz knjige Nešto je u igri, Zbornik nove novosadske poezije,Centar za novu književnost NEOLIT, Novi Sad, 2008.
Sergej Stanković sebe smatra građaninom Kosmopolisa, ali ne i kosmopolitom. Piše kratku i dugačku prozu. Poeziju je batalio, jer smatra da je u njoj rekao sve što ima da kaže. Svet snova je od izuzetnog značaja za njegovo viđenje stvarnosti, jer je, uz plivanje, to jedini vid slobode koji je ikad okusio. Traži način za oslobođenje od tiranske svakodnevnice.
Objavio knjigu Strašna nova sloboda (2006).