VIŠE OD GLASA, VIŠE OD MIRISA
Rastanak
I zbog sebe, i zbog vas, i zbog onog
što je tamo gde drugih stvari nema, velim:
napuštam nemirno more i mir neba vedrog.
Samoću želim.
Na mome putu nema ni pejzaža ni znaka.
Pa kako znaš da njime ideš? – neko će da pita.
Jer nema reči, jer nema slika.
Niti neprijatelja, niti brata.
Šta tražiš? Sve. Šta želiš? Ništa.
Putujem sama sa srcem svojim.
Nisam se izgubila, ali pusta su mi staništa.
Sudbinu svoju svojom rukom krojim.
Sećanje mi je odletelo sa čela.
Odletela je moja mašta, moja ljubav…
Pre horizonta ako bih uvela
Sećanje, ljubav i drugo otišli bi u zaborav?
Ostavljam ovde svoje telo, između sunca i blata.
(Telo moje, razočaranje celo, tebe ljubim!
Tužna zastavo jednog čudnog rata…)
Samoću želim.
Sesilija Meireleš (Rio de Žaneiro, 1901 – Rio de Žaneiro, 1964)
Prepev Marina Živaljević i Ivana Škreblin
Iz knjige Beijograd, Službeni glasnik, Be(ij)ograd, 2011.