МЕДИТЕРАН
*
Само галебу што распрема небо
толика материја је вера
и читава, откривена планина.
Али некоме ко долази као сну крадући дубине
судбина је то још ненаучена –
мол што подрхтава, затворен кофер.
(Море се диже, сваки нови талас
пресавија претходни
закратко сам
и јединствен –
и већ видиш како се разилази у пени
догод се враћа море, враћа мир).
Силвија Бре
Превео са италијанског Дејан Илић
Из књиге Тело и поглед, Повеља, Краљево, 2006.
Песма задивљујућег ритма, и у преводу, у којој стихови, попут таласа пресавијају један другог. Очигледно је да је италијанским песникињама и песницима немогуће да не певају о мору и морским мотивима.