Тема: АПРИЛ ЈЕ НАЈСУРОВИЈИ МЕСЕЦ
РУБ
Жена је довршена.
Њено мртво
Тело носи осмех испуњења,
Привид грчке нужности
Тече наборима њене тоге,
Њене босе
Ноге као да веле:
Далеко догурасмо, готово је.
По једно мртво смотано чедо, бела гуја,
На сваком од малих
Врчева млека, сад празних.
Свила их је
Назад у своје тело као што латице
Ружа затвара кад врт
Замире а мириси прокрваре
Из слатких, дубоких грла ноћног цвећа.
Луна нема због чега да буде тужна,
Док из своје капуљаче зури.
Навикла је на овакве ствари.
Њена се црнина повлачи и пуцкета.
Силвија Плат (1932-1963)
Превела са енглеског Љиљана Ђурђић
Из књиге Антологија енглеске поезије 1945-1990., Светови, Нови Сад, 1992.
Интелектуална икона 20. века, Силвија Плат је једна од неколико уклетих песникиња у светској књижевности. Поезија јој је једно време била у сенци мита о драматичном емотивном животу, брака са Тедом Хјузом и њеног самоубиства, али испод свих тих наноса, несумњиво важних, остаје једна од најузбудљивијих песничких авантура у прошлом веку.