Tema: PAROVI, TROUGLOVI
*
Nek se čuje slava i pev Demona Gamena
iznad života, iznad uličnog kamena.
I neka zvoni skerlet stare Remenot
dok se pridržava za crkveni plot.
Srebrne čirake upaliću u mrak,
od pijanog glumca unajmiću frak.
Od Danailove tihi glasovir,
pa ću tako odsvirati Mir.
Na Dunavu starom biće zvezdan pir,
a mesec će sjati ko balski papir.
Pa ću s koncem ludim, u svakome šavu,
proneti gradom, usamljenim, glavu.
Možda ću proći i bez katastrofe
kad Demonu šapnem ove čudne strofe.
Demon je moj u belom žaketu,
s glavom u plafonu, s nogom u parketu.
Za Remebot Doru koja s Tinom sada
uživa negde, noću, iznad grada.
Ja berem s tuđeg plota hrizantemu
i vidim stravu u svakom, u svemu.
Al sebe više ne osećam, plamen
sagoreo me, pa sam crni kamen.
A bio sam kažu zavodljivi Gamen.
Cirih, decembra 1964.
Slobodan Marković (1928-1990)
Iz knjige Sedefaste dveri, Prosveta, Beograd, 1966.
Libero Markoni, zaboravljeni pesnik, novinar, putnik i najpoznatiji čuburski boem prošlog veka, prizvao je Doru Remebot u ovoj pesmi crnjanskovske inspiracije, ali tinovskog stiha.