NJEGOŠEVOM ULICOM – POEZIJA NOVOG TALASA
ISKOPINE
ležeći na plaži
u suvom ispucalom ligenštulu
na hrpi
vekovima tavorenog
peska
posmatra okean:
kroz polarizovana prizmatična stakla:
gospodin sa kamerom
kraj leve noge
pod suncobranom
držeći praznu beležnicu i pero
polupoludeli baron
iskričavih očiju
pokušava da zaspi
pre nego što onaj
započne priču:
pola galona viskija
lagano bledi na suncu
dva galeba u letu
nad morem
gladno grgore i klikću:
nigde ni jedne ribe na vidiku
zapalivši kratku havanu
gospodin
izvaljuje prvu reč:
trankvilizator
da
da
umirujuće sredstvo:
ne bismo li mogli
da od toga
napravimo eksperiment
ha!
baron
kao da žvaće svoju sopstvenu
bradu
nagavši se napred
mljacne jezikom
i zvizne: pa dobro
nek bude
trankvilator
sa članka otpadne osušeni pesak:
zakopa se vrh pera u belo
:alkoholno pero
u dva dima:
podseća na lososa
nedimljenog i nesoljenog
živog
tek ubijenog
kakvog sam jeo u brdima aljaske:
sočan i presan
(de dobro dobro)
ali
to mi je bio poslednji:
i taj je bio čudo:
sezona je bila na izmaku
:knedle sa sirom su tek ulazile u modu
u vrućem lemon umaku:
sasvim nova
kuhinja: specijalna
postojalo je sve toplije i toplije
nepodnošljivo vruće:
baronov suncobran poče da menja boje
i ovaj se lenjo promeškolji:
gospodin ga sa zavišću pogleda:
šta!
zar to novac ne može da kupi
dva galeba uhvatiše jednu ribu:
započe borba u vazduhu
:pena i krici
koliko njih love ribu:
ribe i ljudi
delfini
medvedi rakuni
podvodni pauci:
dinamiti
a da se okupamo malo?
ja svakako moram
tek malo
da ukvasim ovu staru kožu:
valjda mi neće naškoditi
:velik je okean
ogroman
velik
u beležnici je pisalo
ružnim rukopisom napisano:
trankilator
losos
sirov
sos
e…
baron je ustao i protegao se:
ništa od spavanja
a tako je pospan:
prošli put se nije udavio;
možda će sada:
počeo je da osmatra gospodina u vodi
plivao je lagano
leđima okrenut
pučini:
jedan zamah pa drugi
naočari
kratka havana
dimljena patka u blatu
i punjena medom
baron otvori kutiju
i izvadi batak
uvijen u staniol:
odgrize dobar komad
i otpi vino iz flaše sa etiketom
sunce je bivalo sve više i više:
a dan sve kraći;
galebovi sada sve dalji
uveče
u iznajmljenoj vili uz večeru:
baron je kolutao očima:
smeđe metalnosive plave
crvene
barone! malo mesa od antilope
lovačkog sosa:
žute zelene
špageta i majoneza
maslina
skoči-pasulja
ljutih papričica
kobasica
punjenih galvanizovanih tikvica
rotkvica:
ljubičaste crne
raznobojne
u alkatrazu mi je posinak;
čudno kako je dospeo tamo
da vam ispričam?
ne ne
ukusno
još malo vina hvala
pričali ste prošlog puta
sećate se
na kruzeru
u bermuda trouglu
od nesanice se ne može pobeći:
sada je tačno…
još malo
:svanuće!
još jedna sesija predstoji:
ah
barem da padne kiša
pa notes na analizu
gospodin je tog jutra
kao i svakog jutra
radio gimnastiku
(srčani udar! daj daj)
na obali kalifornije
rasklopivši ludi suncobran
još pospaniji baron
pokušao je da ubije svest
novom bocom žestokog bića:
tek što nije
gospodin počeo da priča
11.4.78.
Slobodan Škerović (1954)
Iz časopisa Vidici, br. 7, 1978.
Još jedna značajna Škerovićeva pesma/poema, autentična novotalasna.