Тема месеца: ГОЛЕ ИСТИНЕ ИЛИ ОНО ШТО НЕДОСТАЈЕ
АН ДЕР СЦХÖНЕН БЛАУЕН ДОНАУ
Још сунца нема влада полумрак.
Магла се увија – на води локне.
На час исплива, час потоне,
па језди низ талас, светли зрак:
заискри водом хиљаде очију
(од извора два путића до овде).
Над њима фијукну јата чију
судбину сви у питање доводе.
А талас иде даље, кроз земље
и језике, марамицу шири.
Негде ћути, кадкад јечи и меље,
а негде је отворен: ко лептири.
Разним осећањима прострујани
спуштају се, и дижу, наши дани.
Слободан Зубановић (1947)
Из књиге Сонети са села, ЗУНС, 2009.
Слободан Зубановић (1947) објавио је следеће књиге песама: Купатило (1973), Из заоставштине (1982), Домаћи дух (1983), Репортер (1986), Стратегија лирике (1995), Саркофаг (1998), Саве ас (2005), Дорћолски дисконт (2006), Кад будем имао 64 године (2008) и Сонети са села (2009). Поред поезије објавио је и више књига есеја, путописа, разговора. Приредио је неколико књига и написао неколико сценарија. Песме су му превођене на енглески, руски, француски, италијански, пољски, румунски, белоруски, кинески, шведски, словеначки и македонски језик. Добитник је награда: „ Исидора Секулић“ (1983), „Милан Ракић“ (1986), „Нолитова награда“ (1995), „Васко Попа“ (1998), „Владислав Петковић Дис“ (2005), „Десанка Максимовић“ (2007).
Од 2001. године главни је и одговорни уредник Књижевног магазина, месечника Српског књижевног друштва, чији је један од оснивача 2000. године. Члан је Српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва.