NJEGOŠEVOM ULICOM – POEZIJA NOVOG TALASA
USTALJENA CRTA
Ustaljenoj crnoj crti
kao nož zarivenoj u zemlju i nebo
prostor se obraća glasom ranjenika
Ona ga svija u sebe
i šalje na traganje
bojeći mu crnilom stazu i pokrete
Ista i nepomična
uvek britka
crna crta je jezgro svih zbivanja
Oko nje se sve dešava
ona je osa svih promena
Sva čula kroz nju prolaze
sve svesti iz nje nastaju
Krpz sve svesti trne misao o mestu
gde se ona može naći
Zgusnut svemir moga sna
noćas crnu crtu traži
Srboljub Ilić (1952)
Iz knjige Dolazi nešto, Književna omladina Srbije, Beograd, 1979.
Jedan od talentovanijih pesnika iz vremena novog talasa, Srboljub Ilić je u međuvremenu objavio još par knjiga, ali je ostao sasvim izvan fokusa književne javnosti. Ipak, onaj ko bude proučavao period novog talasa, kraj sedamdesetih i početak osamdesetih godina, neće moći da izbegne poemu Dolazi nešto kao jedan od najvećih dometa epohe.