ЊЕГОШЕВОМ УЛИЦОМ – ПОЕЗИЈА НОВОГ ТАЛАСА
УСТАЉЕНА ЦРТА
Устаљеној црној црти
као нож заривеној у земљу и небо
простор се обраћа гласом рањеника
Она га свија у себе
и шаље на трагање
бојећи му црнилом стазу и покрете
Иста и непомична
увек бритка
црна црта је језгро свих збивања
Око ње се све дешава
она је оса свих промена
Сва чула кроз њу пролазе
све свести из ње настају
Крпз све свести трне мисао о месту
где се она може наћи
Згуснут свемир мога сна
ноћас црну црту тражи
Србољуб Илић (1952)
Из књиге Долази нешто, Књижевна омладина Србије, Београд, 1979.
Један од талентованијих песника из времена новог таласа, Србољуб Илић је у међувремену објавио још пар књига, али је остао сасвим изван фокуса књижевне јавности. Ипак, онај ко буде проучавао период новог таласа, крај седамдесетих и почетак осамдесетих година, неће моћи да избегне поему Долази нешто као један од највећих домета епохе.