NJEGOŠEVOM ULICOM – POEZIJA NOVOG TALASA
MOJA SI
Na konju stoji sam
i visoko su podignuti barjaci
od njega se svi opraštaju
i njega dugo dugo gledaju
sve više zna da je ostao
svoja jedina i prava prilika
isuviše dugo je voleo
za stvarno podne što je želeo
anđeo čuvar noću dolazi
i tihim krilom on ga podiže
u crnom perju onda stanuje
sve ptičje glave tad su njegove
moja si moja si
i sebe gleda
moja si moja si
i sebe gleda dok se oblači
on bi voleo biti ta devojka
on bi voleo da ga vole drugovi
da proba sebe da se izmeni
i sve je važno što se događa
i duge ruke mnogo govore
i mladost vrlo topla varljiva
obećanje lunatičnih riva
i nema razloga za kajanje
ko tvrdo jaje bili su mu svi
u svome znaku svi su jednom mi
neka mu blista zamak nebeski
sve muzike neka gore sviraju
sva neba neka sada budu tu
za mesec mandoline umiru
majke i očevi se smenjuju
moja si moja si
i noć u šumi
moja si moja si
i noć u šumi je video
on vidi sebe kako se otima
on bi voleo biti ta devojka
da proba sebe da se izmeni
u kupatilu on prima savete
u ogledalu nalazi poruke
iz tuša šibaju ga krvave
kadine mirisne groznice
na telu nema više tragova
na hijacint mu koža podseća
ružinim uljem sad je pomazan
crvenom kosom glavu pokriva
(Hristos voskrese iz mertvih smertiju smert poprav i suščim vo grobjeh život darovav)
moja si moja si
i sebe gleda
moja si moja si
i sebe gleda dok se pretvara
on bi voleo biti ta devojka
on bi voleo da ga vole drugovi
da proba sebe da se izmeni
spasi se utješitelju blagi pojuščija ti aliluja
Srđan Šaper (1958)
Sa albuma Odbrana i poslednji dani, Jugoton, Zagreb, 1982.
Najzagonetnija pesma sa najboljeg albuma snimljenog na ovim prostorima, koja baš ovih dana dobija neočekivana značenja.