ЊЕГОШЕВОМ УЛИЦОМ – ПОЕЗИЈА НОВОГ ТАЛАСА
МОЈА СИ
На коњу стоји сам
и високо су подигнути барјаци
од њега се сви опраштају
и њега дуго дуго гледају
све више зна да је остао
своја једина и права прилика
исувише дуго је волео
за стварно подне што је желео
анђео чувар ноћу долази
и тихим крилом он га подиже
у црном перју онда станује
све птичје главе тад су његове
моја си моја си
и себе гледа
моја си моја си
и себе гледа док се облачи
он би волео бити та девојка
он би волео да га воле другови
да проба себе да се измени
и све је важно што се догађа
и дуге руке много говоре
и младост врло топла варљива
обећање лунатичних рива
и нема разлога за кајање
ко тврдо јаје били су му сви
у своме знаку сви су једном ми
нека му блиста замак небески
све музике нека горе свирају
сва неба нека сада буду ту
за месец мандолине умиру
мајке и очеви се смењују
моја си моја си
и ноћ у шуми
моја си моја си
и ноћ у шуми је видео
он види себе како се отима
он би волео бити та девојка
да проба себе да се измени
у купатилу он прима савете
у огледалу налази поруке
из туша шибају га крваве
кадине мирисне грознице
на телу нема више трагова
на хијацинт му кожа подсећа
ружиним уљем сад је помазан
црвеном косом главу покрива
(Христос воскресе из мертвих смертију смерт поправ и сушчим во гробјех живот даровав)
моја си моја си
и себе гледа
моја си моја си
и себе гледа док се претвара
он би волео бити та девојка
он би волео да га воле другови
да проба себе да се измени
спаси се утјешитељу благи појушчија ти алилуја
Срђан Шапер (1958)
Са албума Одбрана и последњи дани, Југотон, Загреб, 1982.
Најзагонетнија песма са најбољег албума снимљеног на овим просторима, која баш ових дана добија неочекивана значења.