БОЕМИ
РАК
Заљубио сам се.
И није ми до описивања.
Јебо пределе и пејсаже и
јебо људске особине и
писање о томе.
У кога?
Не знаш је.
Кад?
Синоћ.
И како си?
Стално сам жедан,
пијем киселу воду
и живот ми није богзнашта
и очајавам ал’ не брине ме неизвесност,
јебо сутрашњицу и јебо секирацију,
све животиње очајавају,
то се мора,
знам то,
не знам само за биљке.
Срђан Ваљаревић (1967)
Из књиге Џо Фрејзер и 49 песама, Беополис, Београд, 1996.
Антологијска песма једног од највећих боема новијег доба. Мада се залаже за киселу воду у овој песми.