КРИЗА
*
паинкиллери на уклањају бол од мене већ уклањају мене од бола који остаје на истом месту где је и био. то је игра напредовања/повлачења током које се поприште помера од и ка пределима у којима осећаји још увек нису заврнути вентили. и тако све до убризгавања нове дозе када наступа привремено примирје после којег су територије другачије распоређене. бол је на линији која раздваја два стања. други поред мене. спољашњост. не-ја које прође пределом и културно се јави. позив на саучесништво је талас коже а кожа је опна. предмет. тачка додира или решетка тела из којег нема изласка. тело омогућава интерпретацију/постојање. бол/други је подсетник. стуб у референтном систему који је истовремено и предмет референтности.
Владимир Стојнић (1980)
Из књиге Позив на саучесништво, Мостарт, Земун, 2011.
Још једна песма из нове књиге Владе Стојнића где је криза на све стране.