Tema: PAROVI, TROUGLOVI
MOLITVA BOGOMAJCI ZA RABU BOŽJU DORU REMEBOT
I
Pred tvojim slavnim, Majko, dražima,
ja pjan i besan, sasvim nedostojan,
ko trska lak, ko dete nepostojan
u mraku klonuh s crnim lažima.
I kost, i mozak bol izažima;
a teško onom ko je, nespokojan,
u jadu srećan, a u sreći zdvojan
lutao noćnim, sam, pejzažima
– I nigde nije našo obećane
ljubavi, nigde grehu oproštenja,
i nigde nije našo rosne mane,
i nigde čistog srebra Pozdravljenja
i nigde nije našo Vivijane,
i nigde krvi svetog Otkupljenja. –
II
Blažena Gospo moje sede majke,
Marijo, zvezdo belih naraštaja,
s usnice tvoje, s ruku punih Sjaja,
ja popih prve neborajske bajke.
Srce je Majke srce Bogomajke:
ja znam da mnogi ljudski greh utaja,
i znam da srodne duše srećom spaja,
izlaže astar povrh gnevne hajke.
I ti što znadeš za čim plače plot
i tugu cveta bereš očima,
znaćeš i zašto evo postah Got.
Znaćeš i zašto mene obli pot
i zašto moja tužba počima
za svetu ženu Doru Remebot.
III
O pred te noge s punim ritmom sfera
zavet u staklu položimo suze.
Pred svete noge nek se s plačem spuze
plameno srce dveju hemisfera.
Nek zemsku ljubav spase rajska vera,
Sveta Madona naše svetske Muze,
i nek uz tihi jauk kornemuze
razvije duša sokolova pera.
Ljubav je Bog, ne Dzeus ni Sabaot,
i zato nek je sanak blagoslovljen,
i neka pada drač i trnski plot;
Majka je Bog, ne Dzeus ni Sabaot,
i nek me čuje, kada vapim slomljen
za rabu Božju Doru Remebot.
IV
Svete joj oči kazuju: nevina,
a bele ruke dršću rajskom strasti.
U njenom vrtu znadoše se srasti
i oganj ruže, i nevinost krina.
Glas joj je tužan kao jek dolina
gde jaganjac je izašao pasti,
a u tom paklu što me može spasti,
do njena zlatna, plava Mesečina?
Pred njenim likom da se skromno klekne
u slavu bola i u slavu snova
kao pred neki živi jeruzalem.
I da se plače, i da se vera rekne,
i svaki uzdah Vita Nova,
a svaka suza drugi sjajni alem.
Tin Ujević (1891-1955)
Iz knjige Lelek sebra, S. B. Cvijanović, Beograd, 1920.
Tinova Molitva Bogomajci jedna je od najboljih pesama vezanog stiha bivšeg srpskohrvatskog jezika, u rangu Santa Maria della Salute. Ovde je data originalna, ekavska verzija ove pesme, nasuprot uobičajenoj ijekavskoj, koja se štampa po verziji iz sabranih dela iz šezdesetih godina prošlog veka. Poslednje, i do sada najpreciznije izdanje prve Tinove knjige priredio je Leon Kojen u svojoj ediciji Arahna (Čigoja štampa), i to izdanje je rađeno prema originalnom Tinovom rukopisu, koji se čuva u Narodnoj bibliotreci Srbije.
Ova pesma je u trouglu (jednom od mogućih) sa pesmama koje će biti date sutra i prekosutra.