AVANGARDA: KOLEKCIJA ZA SEZONU ZIMA/PROLEĆE 2011. FEBRUAR: ZAMORENOJ OMLADINI
ROMAR
O voi che per la via d’Amor passate,
attendete e guardate,
s’egli e dolore alcun, quanto il mio grave…
Vita Nuova
I
Neću da bude imena
za mojih suza pakao
i čađu moga krimena.
Ako sam često plakao,
svetu sam grč sakrivao,
i nisam duše takao.
Ako sam često snivao,
ja nisam sebe pojao,
i nisam zvuk uživao.
Ja sam se sebe bojao
i zla sa mnogim čarima,
i strah me skupo stojao.
I kad sam bos, s romarima,
po golom trnu gazao,
ni mladima, ni starima,
ja nisam rane kazao.
II
U kazni mesa, dugom hodočašću,
dok snatrim belu večnost slavna zida,
– s krivom il s pravom – ridam: pašću, pašću,
od jedne hjene što mi grudi kida,
od jedne žene s dušom i sa strašću.
Ona je ponos i gubitak vida,
a ja je žudim slašću ili čašću,
i ljubav nema koprene ni stida.
– Jer šta da glumim uzdah Parsifala?
Ako je drhtaj rosna kap na listu,
čista je ljubav majka ideala,
i svetkovina dletu ili kistu:
Njoj kojoj neznam Imena sva hvala
za moju luku u prostranom Hristu.
Tin Ujević
Iz knjige Lelek sebra, S.B. Cvijanović, Beograd, 1920.
Originalna verzija, metrički savršena, savršeno pravilna, koja se više ne štampa, jedne od najboljih Tinovih pesama i, uopšte, pesama bivšeg sh. jezika. Avangardan svojom pojavom više nego stihovima, Tin je ipak bio zaštitni znak beogradske književne scene dvadesetih godina prošlog veka. Sve to i ne mora da ima veze, pošto je ovo hodočašće samo po sebi večno mlado.