АВАНГАРДА: КОЛЕКЦИЈА ЗА СЕЗОНУ ЗИМА/ПРОЛЕЋЕ 2011. ФЕБРУАР: ЗАМОРЕНОЈ ОМЛАДИНИ
РОМАР
О вои цхе пер ла виа д’Амор пассате,
аттендете е гуардате,
с’егли е долоре алцун, qуанто ил мио граве…
Вита Нуова
И
Нећу да буде имена
за мојих суза пакао
и чађу мога кримена.
Ако сам често плакао,
свету сам грч сакривао,
и нисам душе такао.
Ако сам често снивао,
ја нисам себе појао,
и нисам звук уживао.
Ја сам се себе бојао
и зла са многим чарима,
и страх ме скупо стојао.
И кад сам бос, с ромарима,
по голом трну газао,
ни младима, ни старима,
ја нисам ране казао.
ИИ
У казни меса, дугом ходочашћу,
док снатрим белу вечност славна зида,
– с кривом ил с правом – ридам: пашћу, пашћу,
од једне хјене што ми груди кида,
од једне жене с душом и са страшћу.
Она је понос и губитак вида,
а ја је жудим слашћу или чашћу,
и љубав нема копрене ни стида.
– Јер шта да глумим уздах Парсифала?
Ако је дрхтај росна кап на листу,
чиста је љубав мајка идеала,
и светковина длету или кисту:
Њој којој незнам Имена сва хвала
за моју луку у пространом Христу.
Тин Ујевић
Из књиге Лелек себра, С.Б. Цвијановић, Београд, 1920.
Оригинална верзија, метрички савршена, савршено правилна, која се више не штампа, једне од најбољих Тинових песама и, уопште, песама бившег сх. језика. Авангардан својом појавом више него стиховима, Тин је ипак био заштитни знак београдске књижевне сцене двадесетих година прошлог века. Све то и не мора да има везе, пошто је ово ходочашће само по себи вечно младо.