Tema meseca januara: Zlatna vejavica što po samoj sebi veje
Šest zima
1.
U tom crnom hotelu jedno dete spava.
A napolju: noć zimska
u kojoj se vrte razrogačene kockice.
2.
Elita pokojnika skamenila se
na Katarininom groblju
gde drhće vetar u svom oklopu sa Svalbarda.
3.
Jedne ratne zime dok ležah bolestan
nekakva ogromna ledenica narastala je kraj prozora.
Sused i harpun, sećanje nerazjašnjivo.
4.
S ivice krova led visi.
Ledenice: obrnuta gotika.
Marva apstraktna, staklena vimena.
5.
Prazan vagon na sporednom koloseku.
Nepokretan. Heraldički.
S putovanjima pod kandžama svojim.
6.
Večeras snežna vejavica, mesečina. Meduza mesečine lično
tu pred nama lebdi. Osmesi naši
na putu prema kući. Začarana aleja.
Tomas Transtremer (1931)
Preveo sa švedskog Moma Dimić; iz knjige: Tomas Transtremer, Sabrane pesme, Nolit, Beograd, 2003.
Tomas Transtremer (Stokholm, 1931) je nakon završenih studija radio kao psiholog u popravnoj ustanovi za mlade delikvente i bavio se obrazovanjem osoba sa posebnim potrebama.
Spada u red najprevođenijih evropskih pesnika (prevodili su ga između ostalih i Česlav Miloš i Genadij Ajgi), a značajni pesnici posvećivali su mu svoje stihove (Josif Brodski, Lase Sederberg). Dobitnik je većine najznačajnijih evropskih nagrada, a bio je dugo vremena u najužim izborima za Nobelovu nagradu.
Objavljene knjige pesama: 17 pesama (1954), Tajne na putu (1958), Napola dovršeno nebo (1962), Zvuci i šine (1966), Barijera istine (1970), Staze (1973), Baltik (1974), Barijera istine (1978), Divlji pijac (1983), Za žive i mrtve (1989), Tužna gondola (1996), Velika zagonetka (2004). U prevodu Mome Dimića, u navedenom izdanju, celokupno pesničko delo Tomasa Transtremera, izuzev poslednje zbirke, dostupno je na srpskom jeziku.