Тема месеца јануара: ЗЛАТНА ВЕЈАВИЦА ШТО ПО САМОЈ СЕБИ ВЕЈЕ
Температура испод нуле
Ту смо на слављу где нас не воле. Најзад допуштају да маска падне и покажу шта је ово у ствари – скретничка станица за теретна кола. Студени џинови што стоје на шинама у магли. На вратима им је нешто кредом нашкрабано.
Не сме се рећи тако, али и одвећ је пригушеног насиља овде. Због тога су поједине ствари тако тешке. И зато је тешко опазити присуство оних других ствари: рефлексни блесак сунца што прелази зидове кућа и клизи по несвесној шуми треперавих лица… библијску изреку што оста незабележена: „К мени дођи, јер попут тебе ја сам противуречан.“
Следећег јутра радим на неком другом месту. Возим онамо у цик зоре – кроз тај тамноплави цилиндар. Орион лебди над мрзлом земљом. Деца џеџе у ћутљивој гомили, чекајући школски аутобус – деца за коју се више нико не моли. Лагано, попут наше косе, светлост нараста.
Томас Транстремер (1931)
Превео са шведског Мома Димић
Из књиге: Томас Транстремер, Сабране песме, Нолит, Београд, 2003.
Томас Транстремер (1931) рођен је у Стокхолму. Након завршених студија радио је као психолог у поправној установи за младе деликвенте и бавио се образовањем особа са посебним потребама.
Спада у ред најпревођенијих европских песника (преводили су га између осталих и Чеслав Милош и Генадиј Ајги), а значајни песници посвећивали су му своје стихове (Јосиф Бродски, Ласе Седерберг). Добитник је већине најзначајнијих европских награда, а био је дуго времена у најужим изборима за Нобелову награду.
Објављене књиге песама: 17 песама (1954), Тајне на путу (1958), Напола довршено небо (1962), Звуци и шине (1966), Баријера истине (1970), Стазе (1973), Балтик (1974), Баријера истине (1978), Дивљи пијац (1983), За живе и мртве (1989), Тужна гондола (1996), Велика загонетка (2004). У преводу Моме Димића, у наведеном издању, целокупно песничко дело Томаса Транстремера, изузев последње збирке, доступно је на српском језику.