SKRIVENO
Gubeći glavu nad prozorom
Zapadajući u spore snove koji
se ponavljaju
Ne želeći da mu da da ode, da ne bi ostala
sama na stolici, sa laktom u ruci
ali on je ipak otišao da razgovara sa ostalima,
koji su stajali pored zida
i ona je ustala i izašla
i on nije potrčao da je stigne
već je u besu zavukao ruku u mokri prorez
pokvarenog aparata za ljubav, pokušavajući
da izvuče svoju zaglavljenu cedulju
Sada spava
Stoji na prozoru
Uroš Kotlajić (1982)
Iz knjige Pesme (u štampi).