СКРИВЕНО
Губећи главу над прозором
Западајући у споре снове који
се понављају
Не желећи да му да да оде, да не би остала
сама на столици, са лактом у руци
али он је ипак отишао да разговара са осталима,
који су стајали поред зида
и она је устала и изашла
и он није потрчао да је стигне
већ је у бесу завукао руку у мокри прорез
поквареног апарата за љубав, покушавајући
да извуче своју заглављену цедуљу
Сада спава
Стоји на прозору
Урош Котлајић (1982)
Из књиге Песме (у штампи).