Tema meseca januara: ZLATNA VEJAVICA ŠTO PO SAMOJ SEBI VEJE
***
Pamćenje je zla ne malo
Sakrilo od vas i mene.
Sav život je lag-lagalo,
Proigralo poverenje.
Možda, grad i park nijedan
Ne postoji – nema spora –
Živi samo snaga leda
I slanoga mora.
Svet je, možda – put zvezdani
Preko snega toga.
Svet je, možda – samo tajga
Ka shvatanju Boga.
1937–1956.
Varlam Šalamov (1907-1982)
Preveo sa ruskog Miodrag Sibinović
Iz Antologija ruske lirike (kraj X – početak XXI veka), knjiga III, Paideia, Beograd, 2007.
Varlam Tihonovič Šalamov (18. VI, tj. 1. VII 1907, Vologda – 17. I 1982, Moskva) – pisac proze, pesnik i esejista.
Poreklom je iz stare svešteničke porodice. Posle završene gimnazije u Vologdi, dve godine je radio u fabrici kože, da bi 1926. došao u Moskvu na studije prava. Tu se uključio i u politički i u književni život. Međutim, početkom 1929. je uhapšen i osuđen na tri godine robije zbog rasturanja „Pisma Kongresu“ V. Lenjina. Po povratku u Moskvu 1932. nastavio je da se bavi književnošću, radeći, istovremeno, i kao novinar u nizu malih sindikalnih časopisa. Januara 1937. ponovo je uhapšen i osuđen na petogodišnju robiju u Kolimi, da bi 1943. opet, kao povratnik, dobio još deset godina, – zbog antisovjetske propagande: nobelovca, emigranta I. Bunjina nazvao je ruskim klasikom). Iz logora je pušten 1951, ali bez prava napuštanja Kolime, gde je radio kao bolničar. Posle dve godine dozvoljeno mu je da se preseli u Kalinjinsku oblast. Godine 1956. je rehabilitovan i vraćen u Moskvu, gde je neko vreme sarađivao u časopisu „Moskva“.
U Moskvi je 1961. objavio svoju prvu pesničku knjigu Ognjivo. Međutim, pošto je 1978. u Londonu objavljen na ruskom jeziku tom njegovih Priča sa Kolime, njegov stradalnički život je opet krenuo starim tokom: maja 1979. Šalamov je prešao u dom za ostarela lica i invalide, da bi otuda nakon tri godine bio prisilno upućen u internat za hronične psihičke bolesnike. Na putu se prehladio i ubrzo je umro.
Čitaocima u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji poznat je pre svega kao prozni pisac. Njegove Priče sa Kolime spadaju u napotresnija svedočanstva o staljinističkim sibirskim logorima. Na srpski jezik su u drugoj polovini osamdesetih godina prošlog veka prevedene i Šalamovljeve knjige Krhotine dvadesetih i Četvrta Vologda.