Tema: PAROVI, TROUGLOVI
NAPISANO NA JEDNOM PRIMERKU „BOŽANSTVENE KOMEDIJE“
Jedne noći videh niz puteljak bliski
čoveka pod plaštem kao konzul rimski,
i ko crn pod sjajem što s nebesa toči.
Taj prolaznik zasta, upre u me oči
sjajne, i duboke s nekim divljim žarom,
i reče mi: – Prvo, u vremenu starom,
ispunivši vidik beh visoka gora:
zatim, još slep duhom bežeć iz zatvora,
uz lestvice bića penjah se pun mora,
bejah hrast, sa mnoštvom žreca i oltara,
i kricima čudnim punih vazduh sinji:
zatim lav sam bio sanjar u pustinji,
čiju moćnu riku mračne noći pamte;
sada, ja sam čovek, i zovem se Dante.
Viktor Igo (1802-1885)
Preveo sa francuskog Kolja Mićević
Iz knjige Pesništvo evropskog romantizma, Prosveta, Beograd, 1982.
Sa Danteom i njegovom Komedijom pesnici raznih epoha i formacija vode neprekidan dijalog. Igoova pesma sublimacija je tog Danteovog viševekovnog prisustva u evropskoj poeziji, ali i pokušaj da se večiti učitelj više ne predstavlja kao bog.