Тема: ПАРОВИ, ТРОУГЛОВИ
НАПИСАНО НА ЈЕДНОМ ПРИМЕРКУ „БОЖАНСТВЕНЕ КОМЕДИЈЕ“
Једне ноћи видех низ путељак блиски
човека под плаштем као конзул римски,
и ко црн под сјајем што с небеса точи.
Тај пролазник заста, упре у ме очи
сјајне, и дубоке с неким дивљим жаром,
и рече ми: – Прво, у времену старом,
испунивши видик бех висока гора:
затим, још слеп духом бежећ из затвора,
уз лествице бића пењах се пун мора,
бејах храст, са мноштвом жреца и олтара,
и крицима чудним пуних ваздух сињи:
затим лав сам био сањар у пустињи,
чију моћну рику мрачне ноћи памте;
сада, ја сам човек, и зовем се Данте.
Виктор Иго (1802-1885)
Превео са француског Коља Мићевић
Из књиге Песништво европског романтизма, Просвета, Београд, 1982.
Са Дантеом и његовом Комедијом песници разних епоха и формација воде непрекидан дијалог. Игоова песма сублимација је тог Дантеовог вишевековног присуства у европској поезији, али и покушај да се вечити учитељ више не представља као бог.