BOEMI
BIO SAM DUŠA LOŠEG DRUŠTVA
Bio sam duša lošeg društva
I mogu ti reći ovo:
Moje ime i prezime
Odlično su znali u KGB-u.
U mene je bila zaljubljena cela ulica
I cela Savelovska stanica
Znao sam da je tako
Ali nisam obrćao pažnju na to.
Bio sam svoj čovek kod uličnih razbojnika
Kao i kod džeparoša,
I načelnik milicije Tokarev
Noćima nije spavao zbog mene.
Nikad u životu nisam se mučio
I dosađivao u besposlici –
Ali jednom je neka kurva, cinkaroš,
Dojavio pa su me ukebali.
Načelnik je bio sasvim fin,
Samo što me je stalno zvao na ispitivanja,
A ja sam mu uvek ljubazno
I vrlo skromno govorio:
„Ne nosim nikoga na duši,
Nisam iskušavao sudbinu,
Spavao sam uvek spokojno –
I sve vas iz milicije sanjao u grobu!“
I nije bilo nikakvog odlaganja,
I izrekli su mi presudu,
I dobio sam sve po zakonu –
Plus još pet godina mi je izradio tužilac.
Moj advokat je molio da se sažale
Ukazujući na moju veselu narav,
Ali je tužilac tražio najstrože
I mislim da nije bio u pravu.
Otad se ugasila moja aktivnost
I moj život je postao dosadan –
Zašto da budem duša društva
Kad ono uopšte nema dušu!
1961.
Vladimir Visocki (1938-1980)
Preveo sa ruskog Andrej Lavrik
Iz knjige Bio sam duša lošeg društva, Svetovi, Novi Sad, 1997.
Poput Dilana u Americi, Visocki je ključna figura poluzvanične Rusije hladnoratovske epohe. U tom smislu Visocki je današnji gost beogradske boemije.