БОЕМИ
БИО САМ ДУША ЛОШЕГ ДРУШТВА
Био сам душа лошег друштва
И могу ти рећи ово:
Моје име и презиме
Одлично су знали у КГБ-у.
У мене је била заљубљена цела улица
И цела Савеловска станица
Знао сам да је тако
Али нисам обрћао пажњу на то.
Био сам свој човек код уличних разбојника
Као и код џепароша,
И начелник милиције Токарев
Ноћима није спавао због мене.
Никад у животу нисам се мучио
И досађивао у беспослици –
Али једном је нека курва, цинкарош,
Дојавио па су ме укебали.
Начелник је био сасвим фин,
Само што ме је стално звао на испитивања,
А ја сам му увек љубазно
И врло скромно говорио:
„Не носим никога на души,
Нисам искушавао судбину,
Спавао сам увек спокојно –
И све вас из милиције сањао у гробу!“
И није било никаквог одлагања,
И изрекли су ми пресуду,
И добио сам све по закону –
Плус још пет година ми је израдио тужилац.
Мој адвокат је молио да се сажале
Указујући на моју веселу нарав,
Али је тужилац тражио најстроже
И мислим да није био у праву.
Отад се угасила моја активност
И мој живот је постао досадан –
Зашто да будем душа друштва
Кад оно уопште нема душу!
1961.
Владимир Висоцки (1938-1980)
Превео са руског Андреј Лаврик
Из књиге Био сам душа лошег друштва, Светови, Нови Сад, 1997.
Попут Дилана у Америци, Висоцки је кључна фигура полузваничне Русије хладноратовске епохе. У том смислу Висоцки је данашњи гост београдске боемије.