Tema meseca januara: ZLATNA VEJAVICA ŠTO PO SAMOJ SEBI VEJE
TAJNA
Bog je veoma tajanstven – otkrivam
ovu rečenicu u tekstu duhovne pouke
jednog pravoslavnog monaha.
Kako god osećali te stvari,
čini se da on nikako
nije tajanstven.
Bog je otvorenost, širina,
vedra svetlost, mir
bez obala, svetionik
koji pokazuje put
onima već spasenima.
Zato što je blizu, i otvoren,
što ne stanuje u tajni,
teško ga je prigrliti – svedoči
tvorac pesme Hleb i vino.
Čovek se zatvara, sklanja
od sveta i od samog sebe,
sebe vidi kao kroz dvogled:
ili je manji, ili veći
nego što jeste.
On je pučina, namršteno nebo,
uzburkanost, talas
koji se otrgao zagrljaju mora,
damar tame, jedva čujan, što dopire
iz srca praznine. Čovek je
veoma tajanstven.
Vojislav Karanović (1961)
Iz knjige Naše nebo, ZUNS, Beograd, 2007.