МЕДИТЕРАН
МОРЕ
Пресијавајуће, међу хридинама, тамноплаво у подне,
претеће, када га дозива западни ветар, али увече је тихо и склон измирењу.
Неуморно у малим заливима, поседујући
небројене скупине краба које ходају са стране
као заслужни ветерани Пунских ратова.
У поноћ из луке испловљавају скутери: јака светлост
појединачних рефлектора раздире помрчину,
мотори подрхтавају.
На плажи у близини Ћефалуа, на Сицилији, видели смо
огромне количине ђубрета, кутије, презервативе,
картоне од млека и даску с избледелим натписом „Антонио“.
Заљубљено у земљу, вечно стремећи обали,
шаљући талас за таласом – од којих сваки умире
од исцрпљености, ка грчки гласник.
У сумрак подсећа на своје постојање само шумом,
дубоким шапатом каменчића избациваних на шљунак
(чују се чак на малом тргу, у рибарском сеоцету).
Средоземно море, у коме су пливали богови,
и хладан Балтик, у који сам улазио
тресући се од хладноће, као дванаестогодишњак, мршав попут јегуље.
Заљубљено у земљу, улазило је у градове, у Стокхолму
и у Венецији слушало је разговоре и смех туриста,
а касније се враћало својој мрачној, непомичној суштини.
Твој Атлантик, заузет подизањем белих пешчаних дина,
и стидљиви Пацифик који се крије у дубинама.
Галебови лаких крила.
Последњи једрењаци на којима се надима
бело укрштено платно.
На уским чамцима плове опрезни ловци
и у највећој тишини диже се сунце.
Сиви Балтик,
неми Ледени океан,
Јонско море, почетак и крај света.
Адам Загајевски (1945)
Превела са полског Бисерка Рајчић
Из књиге Антене, Архипелаг, Београд, 2007.
Песник у својој дубокој зрелости, спојио је север и југ Европе. Почетак и крај. Свет.