БОЕМИ
СЛАВЉЕ СЕ НАСТАВЉА
За металним шанком
Сада је тачно десет
Један дугајлија сам металац
Обучен недељно иако је понедељак
Пева за свој грош
И то пева да је четвртак
Да данас нема школе
Да је рат завршен
Да је пос’о готов
Да је живот леп
А девојке дивне
Тетурајући уз шанк
Одржавајући виском правац
Стаје тик испред газде
Ту треба да прођу три сељака и да ти то плате
Затим ишчезава на сунце
Не плативши рачун
Ишчезава на сунце настављајући своју песму.
Жак Превер (1900-1977)
Превео са француског Мирослав Караулац
Из књиге Неке ствари и остало, БИГЗ, Београд, 1977.
Тешко је рећи боемија а не помислити на Превера, па тако групи овдашњих песника и песама придужујемо ову сцену, вероватно са Монпарнаса.