MEDITERAN
PORTOVENERE
More je opet tamno. Ti znaš,
ovo je poslednja noć. Ali, koga zovem?
Nikome ne govorim, sem odjeku, nikome.
Gde se obrušavaju stene, more je crno, i tutnji
u svom zvonu od kiše. Šišmiš,
kao zatečen u letu, udara o poluge vazduha,
svi su ovi dani izgubljeni, poderani njegovim
crnim krilima, uzvišenost ove i suviše verne vode
ostavlja me ravnodušnim, jer i dalje ne govorim
ni tebi, ni bilo čemu. Neka nestanu ti „lepi dani“!
polazim, nastavljam da starim, šta ima veze,
za onim ko odlazi more zalupi vrata.
Filip Žakote (1925)
Preveo sa francuskog Dejan Ilić
Iz knjige Kukuvija, Neuk, Povelja, Kraljevo, 2008.
Tamna slika mora navodi na razmišljanje da Mediteran ne podrazumeva samo veselost i lutanje, nego i suočavanje sa sobom. Svojim ograničenjima.